U savremenom svetu i vremenu opšte globalizacije evidentni su ozbiljni izazovi i rizici koji nadilaze nacionalne granice i mogu se rešavati samo zajedničkim naporima. Klimatske promene su jedan od najurgentnijih problema našeg vremena i predizimaju se mere za stvaranje povoljnijih uslova u cilju zdrave životne sredine i održive budućnosti.
Kako bi dala svoj dopinos ukupnim naporima Evropska unija je uvela mehanizam poznat kao Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM. Ovaj regulatorni okvir osmišljen je kao deo šire strategije za smanjenje emisija ugljen-dioksida i podsticanje zelene tranzicije u globalnoj ekonomiji.
Koja je svrha i cilj uvođenja CBAM-a?
CBAM ima jasan cilj: smanjenje “curenja ugljenika”, pojave gde kompanije premeštaju proizvodnju u zemlje sa nižim ekološkim standardima, kako bi izbegle stroge ekološke regulative u zemljama sa visokim standardima.
Ovaj mehanizam omogućava uvođenje poreza na ugljenik za uvoz robe iz zemalja koje nemaju uporedive regulative u vezi sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte, čime se stvara podsticaj za globalno smanjenje emisija.
CBAM ima prelazni period koji je počeo 1. oktobra 2023. i traje do 31. decembra 2025. godine, čija je svrha prikupljanje podataka za fino podešavanje forme CBAM-a, s obzirom na njegovu definitivnu fazu primene od 1. januara 2026. godine.
CBAM i PariskI sporazum – zajednički ciljevi
CBAM je deo šireg globalnog napora da se ograniči porast globalne temperature, što je u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma iz 2015. godine. Pariski sporazum je prekretnica u globalnoj borbi protiv klimatskih promena, jer se zemlje potpisnice obavezuju da ograniče globalno zagrevanje na ispod 2°C u poređenju sa predindustrijskim nivoima, uz napore da se zagrevanje ograniči na 1,5°C.
Ovaj sporazum prepoznaje potrebu za hitnom akcijom kako bi se smanjili štetni efekti klimatskih promena, kao što su porast nivoa mora, ekstremni vremenski događaji, gubitak biodiverziteta i ugrožavanje ljudskog zdravlja.
CBAM je komplementaran Pariskom sporazumu, jer prepoznaje važnost globalne saradnje u smanjenju emisija i pomaže da se izbegnu negativni efekti koji bi mogli nastati zbog neravnomerne primene klimatskih politika.
Primena CBAM regulative
CBAM je najavljen kao deo Evropskog zelenog dogovora (European Green Deal) i predstavlja jedan od ključnih alata EU za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Za CBAM prelazni period primene od 2023. do 2025. godine, tokom kog će se vršiti prikupljanje podataka, ali bez uvođenja finansijskih obaveza za uvoznike, ključan za testiranje sistema, prikupljanje povratnih informacija i omogućavanje uvoznicima i državama da se prilagode novim zahtevima.
Od 2026. godine, CBAM će biti u punoj primeni, što znači da će uvoznici morati da plaćaju porez na osnovu emisija ugljenika sadržanih u uvezenoj robi. Mehanizam će se primenjivati na proizvode iz sektora sa visokom emisijom ugljenika, poput cementa, čelika, aluminijuma, đubriva i električne energije.
CBAM i Srbija
Kao zemlja kandidat za prijem u Evropsku uniju, Srbija kontinuirano radi na usklađivanju svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena. Iako CBAM nije deo direktne regulative u Srbiji, njegova primena će i sada imati indirektan uticaj na srpsku privredu, posebno na sektore kao što su čelik, cement, aluminijum i đubriva, koji su ključni izvozni proizvodi Srbije u EU. Stoga, usklađivanje sa ekološkim standardima EU je prioritet i u okviru pristupnih pregovora.
CBAM Srbija u ovoj fazi podrazumeva brojne aktivnosti na detaljnom upoznavanju budućih obveznika CBAM-a u Srbiji o ovoj regulativi, na čemu intenzivno radi Privredna komora Srbije i agencije koje su spremne da pruže punu podršku izvoznicima.
Takođe, izvoznici u Evropsku uniju iz industrijskih sektora na koje se odnosi CBAM, preduzimaju mere ka smanjenju emisija, što je ključno za ispunjavanje budućih zahteva CBAM-a. Mnoge kompanije, posebno u energetski intenzivnim sektorima, sprovode mere energetske efikasnosti i prelaze na manje zagađujuće tehnologije. Takođe, neke kompanije su počele sa uvođenjem internih sistema za praćenje emisija CO2, kako bi bile spremne za buduće izveštavanje u skladu sa CBAM zahtevima.
Obveznici CBAM regulative i njihove obaveze
S obzirom da CBAM reguliše obaveze uvoznika u Evropsku uniju koji uvoze proizvode iz navedenih sektora iz zemalja koje nemaju stroge regulative o emisijama ugljen-dioksida, ovi uvoznici će biti dužni da dostavljaju podatke o emisijama CO2 za uvezeno dobro. Procedure sadrže brojne korake, papirologiju, izveštaje, sertifikate i druge elemente.
Jedan od ključnih izazova za uvoznike biće prilagođavanje novim obavezama u pogledu izveštavanja i verifikacije emisija. EU je prepoznala ovaj izazov i obezbedila prelazni period kako bi kompanije i države izvoznice imale vremena da se prilagode. Ipak, zemlje izvoznice će morati da unaprede svoje ekološke standarde i obezbede pouzdane podatke o emisijama, što zahteva značajne tehničke i finansijske resurse.
Implementacija CBAM-a doprineće smanjenju negativnog uticaja klimatskih promena, obezbeđujući čistiju i održiviju budućnost za sve. Zbog toga, CBAM je ključan ne samo za Evropsku uniju, već i za ceo svet, jer samo zajedno moramo raditi na očuvanju našeg zajedničkog doma – planete Zemlje.